Biznews

Ne bacajte stare mobilne telefone – to je novi zlatni biznis

Kako električni automobili postaju deo sadašnjosti, tako sve više kompanija uviđa dobru poslovnu priliku u zbrinjavanju i recikliranju baterija iz tih vozila.

Već sada su male litijumjonske baterije u nizu uređaja, od pametnih telefona do električnih četkica za zube, pravi rudnici vrednih metala i minerala.

Prema podacima konsultantske kuće “Roskill”, samo se 2015. u nekorišćenim litijumjonskim baterijama nalazilo metala vrijednih dvije milijarde dolara. Gotovo sve te baterije završavaju na otpadu ili leže neiskorišćene u starim uređajima.

Problem će postati još izraženiji kada korišćenje električnih automobila postane masovnije. Naime, takve su baterije daleko veće, traju od osam do 10 godina, a do 2025. činiće 90 odsto tržišta litijumjonskih baterija.

Procene “Roskilla” govore da će to povećati potražnju za litijumom za četiri puta, a za kobaltom više od dva puta. Radi se o dva osnovna metala u proizvodnji litijumjonskih baterija, prenosi B92.

Inače, cena kobalta je samo ove godine skočila 80 odsto. Adžej Kohar, suosnivač i izvršni direktor kanadskog startupa “LiCycle”, procenjuje da će do 2030. globalno trebati da reciklira 11 miliona tona litijumjonskih baterija.

Ali, da bi firma bila profitabilna, mora reciklirati gotovo sav materijal koji se nalazi u baterijama. Kohar tvrdi da već sada može da “izvuče” do 90 odsto materijala, uključujući litijum, kobalt, bakar i grafit.

Problem s tom vrstom baterija jeste što ne postoji standardizovani postupak njihovog recikliranja. “Svako koristi svoju sopstvenu formulaciju”, ističe Linda Gejns, analitičarka američkog Centra za saobraćajna istraživanja.

Da postupak nije jednostavan, govori i primer belgijske firme “Umicore”, jednog od pionira recikliranja litijumjonskih baterija.

“Umicore” se tim poslom bavi od 2006. godine. Firma trenutno radi na pilotprojektu recikliranja baterija iz električnih automobila kako bi se pripremila za “značajne količine” takvih baterija u budućnosti. Ipak, u američkoj firma “OnTo Technology” optimistično gledaju na budućnost.

“Do 2025. to će sigurno biti snažna industrija. U sledeće tri godine najvažnije je naučiti kako unaprediti postupak reciklaže i te materijale vratiti nazad u proizvodnju”, kaže osnivač firme Steve Sloop.

Linda Gejns smatra kako je pitanje koliko će industrija baterija biti voljna da koristi reciklirane materijale.

U tome može pomoći zakonska regulativa. Za sada samo Kina i Evropska unija imaju regulativu koja traži da se proizvođači automobila pobrinu za reciklažu baterija.

(Capital.ba)

Klikni da komentarišeš vijest

Upiši odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Popularno

Na vrh